Рођен сам 1959. године у Нишу, где сам се школовао, радио и живео све до пензионисања 2024. године.

Склоност ка цртању и сликању показивао сам још у детињству, али сам праву повезаност са православним живописом осетио у средњој школи. У оквиру наставе „Историје уметности“ обилазили смо српске цркве и манастире и имали прилику да се непосредно сусретнемо са делима која смо изучавали. Тада сам први пут осетио снагу и лепоту православног живописа — не само као уметности, већ и као нечег што човека дотакне изнутра.

И данас памтим како сам, задивљен, стајао пред Белим анђелом у Милешеви, студеничким Распећем, фрескама и иконама Грачанице, Дечана и Пећке патријаршије. У мени се тада родила жеља да једнога дана и сам покушам да четкицом дотакнем тај свет.

Ту жељу сам остварио десетак година касније. У време када сам засновао породицу и пронашао душевни мир, лета смо проводили у Доњем Међурову крај Ниша. Окружен зеленилом, песмом птица и клепетом рода, насликао сам своју прву икону — Светог Ђорђа, своју крсну славу. Убрзо су уследиле и друге иконе, најпре за пријатеље и рођаке, а потом и по наруџбини. Током наредних година насликао сам више од стотину икона и фресака.

Живот ме је касније одвео у другом правцу. Крајем деведесетих година почео сам професионално да се бавим веб-дизајном, чиме сам се бавио све до пензије. Иако је и тај посао имао своју креативну страну, недостајали су тишина, стрпљење и мир неопходни за сликање икона.

Данас, три деценије касније, поново сам у Доњем Међурову, овога пута са намером да ту живим за стално. Природа, тишина и мирнији ритам времена поново ме враћају четкицама и бојама, будећи у мени онај стари стваралачки жар и надахнуће. Данас иконе настају полако, у тишини, са истим оним поштовањем, ентузијазмом и радошћу као и некада.

Овај сајт представља мој пут од првих икона насталих пре више деценија до данашњих радова — путу који води ка духовном миру, лепоти и тихој радости стварања.

Доње Међурово, 2025.